Лабуд Лончар: Граница ума


Не тражи границу ума

У знојном јастуку,

Док свемир беспослено на

Прозору сједи-

У њедрима ноћи

Куца страшљиво срце док

Скупљам опале звијезде

Сву ноћ кишну и стављам их

У твоје очи.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s