Анастасија: ТРИ РЕЧИ ИЗ ВАСЕЉЕНСКОГ ЗАКОНА


-Анастасија , а оне три речи из васељенског закона, које је Тамнокоси спомињао, оне, које предодређење сваког човека понаособ и људског рода у целини установљавају, теби су познате?

-Да, Владимире,знам те три речи које означавају, постављен пред  

 човечанство,свеопшти задатак. ………………..

-УСАВРШАВАТИ  СРЕДИНУ  ЖИВЉЕЊА. ………….

-То и јесу посебне, магичне речи из васељенског закона. То су најважније речи свих божанских програма. Уз њихову помоћ се може установити степен нужности или не нужности за Васељену, како појединачног човека, тако и човечанства у целини. Уз њихову помоћ може се установити корисност или некорисност земаљских закона, осмишљених људима.

Усавршити средину постојања – означава усавршити себе. Све постојеће у Васељени и на Земљи, собом испољава једину животну средину, у нераскидивој узајамној вези, и са човеком у центру. Усавршавати средину живљења – значи рађати и одгајати децу, савршенију од нас самих. Свако покољење савршеније од претходног треба да буде .Збг тога претходно покољење треба да остави наредном покољењу још савршенију средину пребивања.

Усавршавајући средину живљења човек усавршава сопствену мисао. Савршена животна средина убрзава и оплемењује мисао људску.

Усавршавајући средину постојања, човек доживљава безсмртност.

Усавршавајући средину обитавања,човек преображава Земљу у најсавршенију планету Васељене.

Савршенство земаљско дозвољава и помаже да усавршава друге планете Васељене.

Савршенство Васељене омогућава и помаже човеку да нове ствара светове.

„Где је крај Васељене, шта ћу радити када до ње стигнем? Када испуним све собом помишљено,  створим?“

И Бог је одговорио свом сину: “Мој сине, Васељена собом испољава мисао. Из мисли се родила визија, делимично видљива материјално. Када стигнеш до краја свега, почетак нов и продужетак, твоја ће открити мисао. Ни из чега ће изнићи ново, прекрасно рођење тебе, стремљења, Душу и визију твоју собом испољавајући. Мој сине, бескрајан си! Вечан си! У теби су твоја стваралачка сновиђења. “

Анастасија заћута.

Затечен чудесним интонацијама и смислом изговорених речи,и даље сам без речи буљио у њу. И у пуној јасноћи, изненада спознадох. Она није напросто самотница из сибирске тајге. Није просто чудесно лепа жена.

Анастасија је – човек друге димензије, димензије у којој се слави Разум људски. Она осећа, проживљава ту димензију Разума. Она је достојна ње. Димензије у којој савршени, срећни човек-твотац чини планету Земљу најдивнијом у Васељени. И усхићене његовим творевинама земаљским ,позивају га планете целе Васељене да помисли и на њих. Да барем руком својом овлаш додирне њихову површину, и осмехом им будућност подари. И како мора да јој је било неиздрживо болно да посматра садашње оргије земаљске.

А она је родила двоје деце, није се уплашила да ће децу прогутати владајући данас антиразум. Значи,  уверена је, да ће се све променити само, или ће га она сама изменити.

Анастасија, зар теби ,са твојим поимањем света, није болно да посматраш данашњу збиљу?

– Веома болно, Владимире – прошапута Анастасија. Како издржаваш такав бол?

– Стварајући слике прекрасне будућности,  уживајући у њима и усхићујући се. Радост од њиховог посматрања,  побеђује бол. Уз то,  корист је већа од посматрања оваквог – каквом замислиш будућност,  таква ће се и збити.

Вчадимир  Мегре -„АНАСТА“ (десета књига серијала „ЗВОНЕЋИ КЕДРИ РУСИЈЕ“)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s