Бранислава Чоловић: Рузмарин ће замирисат


Рузмарин ће замирисат

Трњем стазе још су свете

Голем крш а сунце пржи

Топи све 

Ал камен стамен

Далеко је врх сокола

Ничег нема

Само ноћи или дана

Нека птица или звијезда

Искру Божију развесели

.

А и радост а и туга

Омаја је

Држи чврсто корак свети

На камену што сад пржи

Јер на врху сјенке нема

Сад је вучеш као ланце

Још звекећу ко да зборе

Ил пјевају ил те плаше

Ил шибају па те гладе

Не знаш више ко су ,што су

Али лијепо тихо  зборе

Да’л се смију или плачу

Ал ти друштво сада праве

Нема других

.

Филозофе,научнике,умне ,мудре,углађене,свете

У овом свијету сила ствара

Ех…Ал не ваља све се руши

Нема ништа племенито а што ватра не пропушти

Тешко свијету који жртву нема

Да је слави

Иначе што би радили

Што славили,чему радовали

На кога кривњу сву обарали

А онда за трпезом сласном

 свете пјесме слављенику кога нема појали

Држи корак

.

Рузмарин ће замирисат…

.

-фотографија преузета са нет странице „Објектив“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s