Милорад Куљић Свећа љубави
Пожелео сам свећу да упалим.
К’ оностраном да пламом трепери.
Да упутим љубав мојим милим
па бићу моме Астрал се отвори.
.
Из вечности своје нек ме оснаже
кроз овај трен слабости моје.
Пут снаге да ми се прокаже
па да се немири од мене одвоје.
.
Пламен се разигр’о к’о мач светлосни
и не поверовах оку своме
да ме сналази тај дар милосни
доносећи смирај бићу моме.
.
Заиграло ми срце драгошћу
плавећи тело моје милином
док ме спајало са вечношћу
и њеном Тишином блаженом.
