Велика Томић: Голубичин гук


Свиј ме, свици нек те свили

појме, појци нек те појали

сниј ме, сни нек те снили

зоруј ме, зоре нек те зориле.

.

У свитак, у пој, у сан, у зору…

Разговору – Неговору.

Беж’! Разбежи се!

Расцвет цвете на проозору.

.

Миј ми мијом, бел’ ми фустан,

жари жаром, жар ми лице.

Смеј ми, смешке бисер зубе,

љуб ми љубље на гајтан веђе.

.

У миј, у жар, у смеј, у љуб…

у гору, у воду беж!

У разоноду, у слободу

Голубичин гук у небеском је своду.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s