Весна Зазић: Несмирен


Свима који су се борили за државу која их се не сећа

.

Изгубљен ја сам сад у овом свету.

Хтео бих некако младост да наплатим

па нек’ пате и они који не чинише штету

кад снове у очи не могу да вратим!

.

Памтим нестрпљење узавреле крви,

девојачке груди једине ми муке.

Хтедох у тај вртлог да се бацим први

а добих не тражећи ја пушку у руке.

.

Рекоше власти да почео је рат.

Сањана моја остаде јави предалеко.

Да пуцам у оног ко беше ми брат!?

Још чекам из море да ме буди неко.

.

Убијао јесам и чуо уцвељене мајке.

Водила ме жеља да останем цео.

Какви бесмртни хероји и дечије бајке!?

Желео сам живота бар још мали део.

.

Рат је давно готов ал’ не и за мене.

На свакога бесан исту битку бијем.

Заувек расанише младе очи снене.

Над несталим собом црне сузе лијем.

.

Не замерите ми што увек се свађам.

Прате ме утваре к’о што бејах младића.

Младост да осветим у свакога гађам

и што кушах крви пре жене и правога пића.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s