Радица Матушки:Небеска Србија
Србију су нападали многи,
стране силе и домаћа псета
ударали на народ убоги,
поносна им сорта јоште смета.
.
Хтели јесу да поразе храбре
од поноса да направе роба,
ишли против и Божанске правде,
а Србин је срца честитога.
.
Србију су нападали разни,
жељковали да нам семе затру,
њихови су дамари сви празни,
на кандило трзали су ватру.
.
Хтела зала доброту сатрети,
да погнемо главе до земљице,
ал је Србин знао часно мрети
крај Храмова уз плам воштанице.
.
И усахну нападачка смена
и утихну сирена за напад,
ал још мира за Србију нема…
Око срца још јој кружи запад.
.
Запад кружи, а Србин још живи
јуначка се крв још узбуркава…
Црни свете, шта смо ти ми криви,
сами против троглавих аждаја.
.
И још Ђорђе копље своје држи,
још се Лазар по Kосмету шеће…
И дан данас вук од вране бржи,
Србија се покорити неће!
.
Залуд претње, утеге и ланци,
залуд бомбе, залуд вам Албанци.
Залуд јесте, јер немате срца…
Ви подземни, ми небеска врста!

!