Србију су нападали многи,

стране силе и домаћа псета

ударали на народ убоги,

поносна им сорта јоште смета.

.

Хтели јесу да поразе храбре

од поноса да направе роба,

ишли против и Божанске правде,

а Србин је срца честитога.

.

Србију су нападали разни,

жељковали да нам семе затру,

њихови су дамари сви празни,

на кандило трзали су ватру.

.

Хтела зала доброту сатрети,

да погнемо главе до земљице,

ал је Србин знао часно мрети

крај Храмова уз плам воштанице.

.

И усахну нападачка смена

и утихну сирена за напад,

ал још мира за Србију нема…

Око срца још јој кружи запад.

.

Запад кружи, а Србин још живи

јуначка се крв још узбуркава…

Црни свете, шта смо ти ми криви,

сами против троглавих аждаја.

.

И још Ђорђе копље своје држи,

још се Лазар по Kосмету шеће…

И дан данас вук од вране бржи,

Србија се покорити неће!

.

Залуд претње, утеге и ланци,

залуд бомбе, залуд вам Албанци.

Залуд јесте, јер немате срца…

Ви подземни, ми небеска врста!

!