Маја Марковић: Љубав као избављење
Не, немојте ме питати
о ноћима када сам тужна,
када ми страх исписује
сваку пору помућеног разума,
кад се витлају ужаси над брестовима
и кад се листају ватре над градом.
Некоћ сам мислила да ме љубав може спасити,
а сад знам да је она једини излаз
из затрованих мисли
и узаврелих срца.
Не могу се отргнути од жеље да постојим,
да цветам у мирису ружа
и да желим да се вратим,
да се вратим на место ископаних рупа,
зарасле траве и страница мистике,
на место поломљених костију
и проливене крви.
Сузе ме не могу зауставити да
Побегнем од истине,
Да заборавим снове и да
Се не надам јутру.
Оне ће само појачати вољу за
спасењем и уништити омекшале путеве
начаурене лоњошћу и савршенством.
М.М: “Пут ка светлости“
