Горан Лазаревоћ Лаз: Шљиви саборној кору појим
шљиви саборној ходом кору појим
распуклим светлом дна ока у трави
мраз свевида ватре у сну бојим
лом одласка разгран жене у глави
кореним свемир трнцима сретања јако
распрсјем разделбе неба из мрака
у рукокрошњи чворноват сам је тако
утеха медусном од милион корака
поље смо плавно бол љубаввода
пашњаци откоса свег распамет биља
страх жал је дариван од бегслобода
кад звали смо златозрак од душомиља
ти лудо сретна у трену страственог пада
ја клетвом срца занавек растанка јада
