Милан Николић Изано: Порука светлости (1)


Јединственост

Кренем да ти пишем песму, али

схватим да нема књиге у коју би она стала,

а нема ни речи којима бих те описао.

Зато ће ово бити моја најкраћа песма,

која ће показати твоју јединственост,

а схватиће је сви.

Ти!

.

Долази ново доба у којем ће цивилизацију и заједницу предводити

људи који ће знати како да нам предоче да се величина не крије само

у њима, већ у свима нама. Њима неће бити потребни рефлектори и

камере да забележе њихова дела, већ ће они својим делима сами

стварати светлост и у себи и у нама.

.
Када љубав себи тражиш, понашај се као дете. Не гледај око себе

кога ћеш да волиш, већ ослушкуј у себи ко је тај који ти ствара у срцу

тишину и ослобађа те из канџи страха.

.
Непријатељ који нам је некада био добар пријатељ удара најниже,

јер нас је од свих других познавао највише.

.
Груба реч је тешка, ниско лети и брзо пада, зато ће сигурно, након

што из уста човека излети, слетети на стазе по којима он хода и ствара.

Док је лепа реч лагана као перце и дуготрајна у свом лету, тако да

ће се човек, где год шетао по белом свету, осећати као да лети по

небу заједно са оним што се стварало у њему.

.
Кренуо сам право својим путем, а душебрижници ме прогласише

једноставним и наивним. Значи, газим их добро. Људи, корачајте

само право и свако од вас нека иде својим путем. Ако вас због

тога осветољубљиви прогласе једноставним и наивним, знајте да идете

ка савршенству и да одрастате до детета. Не размишљајте о томе шта

вам други говоре, већ следите свој пут верујући, да ћете кад-тад постати

савршено дете, свемогућа Божја љубав.

.
Младићу, кажеш ми да имаш драгу у коју си заљубљен и да ти срце

за њом трепери. Хајде да видимо шта то ти код ње волиш? Прамен

косе, мирис коже, њен стас и глас, а највише њено присуство покрај

тебе. Чак и када није ту, у твојој близини, ти је волиш јер ти је у мислима.

Схваташ ли сада, да ти волиш само свој трептај срца који ти она ствара

додиром или мислима, јер када те она одбије, заборави и остави, ти ћеш

туговати за трептајем који је отишао за њом. Ти си себичан, волиш себе

и своје осећање, па како онда можеш знати шта је то права љубав.

Љубав је светлост која не трепери, греје, а не пали ватру, храни уста,

која се не отварају и не бира боју мисли у главама других. Она не

зна за добро и зло, у њеном се присуству све боје претопе у сјај

Сунца. Праву љубав осетићеш тек када ти се у души заувек настани

мир. Ако јуриш за трептајем срца, не очекуј да ћеш пронаћи мир пре него

што преживиш болести, одбијања, разочарања, напуштања, издаје и пакости

других. Све ће ти то прошетати кроз живот, све док не сазнаш како је то

бити сам и каква је то спознаја препознати себе у самоћи. Видећеш да

у тој тами своје унутрашњости светлиш, јер ти ниси ништа друго, већ само

један заробљен зрак светлости који чека ослобођење и излазак из тамнице

у којој је затворен. Ако ти се то догоди, ослободи своју светлост

и дозволи јој да изађе из тебе. Она ће обасјати све око тебе и ти ћеш

тек онда схватити, да сви људи носе ту исту светлост у себи и да им је

потребан мир да би је видели. Младићу, не скрива се љубав само у

трептају срца, већ и у миру душе. Зато пожури, пронађи себи драгу

која ће ти, поред трептаја у срцу, поклонити и мир душе и научити те да

волиш све око себе, као што њу волиш. Хе, хе… Шта је? Ти би да сазнаш

како да пронађеш такву драгу? Ослободи што пре своју светлост!

.

У тами човечанства много је лажних пророка који на себе бацају

лажну светлост, али је мало оних који у себи носе јединствени мирис

светлосне душе. Добро пазите коме дозвољавате да вам душу храни,

и не идите тамо где вам смрди, јер и мува слети где и пчела, али пчела

никад не тражи храну следећи муву, већ је тражи својим јединственим

осећајем за мирис, зато им је и плод рада различит.

.
Богат промишљено поклања, а сиромах саосећајно даје.

.
– Добро јутро, сине. Која ти је, од јутрос, боја душе?

– Иста као јуче. Светла.

– Живи, сине.

– Хвала, оче.

:Дневник :Душе

.
Ох, човече божији! Преклињем те, освести се! Незнање те је опило.

Уздигао си себе изнад сопства. Гнев, лењост, похлепа, пожуда, прождрљивост, завист и

охолост трњем су ти прекрили средњу стазу по којој

је требало да ходаш. Хвалиш се како си природу својим умећем укротио,

а стазе по којима газиш сам изградио. Речено ти је да имаш слободну

вољу, слободу избора, али ти нико није рекао да су ти разум

погани поклонили, да би ти отежали разумевање ума. Заборавио си да

није сваки поклон дар од срца, лепо упакован, наизглед вредан. А ти

наиван, поставио си га на постоље мудрости и ласкаш сам себи да си

њиме осветлио своју плитку спољашност, не схватајући да ти је он дубину

твога бића тамом прекрио. Величаш себе тако што кажеш како на

ноћном небу све звезде можеш пребројати, а заобилазиш истину ћутећи о

томе да у себи ниједан зрачак светлости не можеш ухватити нити задржати.

Речима си упарио супротности, а спојити их и венчати не умеш. Једно другоме

презиме од имена не знаш како наденути, а поносиш се „својим“

разумом који су ти у главу углавили рогати. Не срди са на мене. Не кудим

те. Знам да си заробљен у себи. Покушавам да ти искром и бездимним

пламеном запалим тврђаву коју још увек нису освојили туђинци, у којој

ти је сачувано зрачење светлости чисте стварности. Не бој се, та тврђава је

мало зрнце шишарке у твојој глави и она од ватре неће сагорети, већ ће

бојом злата светлети и на таласима осећања душе треперити. Ум ћеш свој

разумети тек када ти такви таласи до срца допру и кроз њега прођу. Они

га оштетити неће, али ће са собом у бескрај повести и његове таласе емоција.

Тада ћеш уистину препознати свој властити ум који је по својој истинској

природи празнина, истинска стварност, али не празнина у смислу ничега, већ

ум по себи, неупрљан, уздигнут и смирен, чиста свест. То је непроменљиво

светло које ће гранути у теби и које неће препознавати нити рођење нити

смрт, нити добро нити зло, нити дан нити ноћ. Када ти се она безусловно преда,

задржи ту празнину у себи, да би са њом могао да спојиш душу и дух. Она ће ти

помоћи да задржиш и сопство у срцу, и онда ћеш схватити да су бесмртност, природа

и пространство Васељене само у твоме срцу и нигде више. Тада ћу ти рећи: „Хвала ти,

човече божји, освестио си и ум у сопству.“

М.Н.Изано: “:Дневник :Душе“

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s