Словенка Марић и Александар Сења Парпура: СРПСКИ ТРАГОВИ У АЛБАНИЈИ


Пре неколико дана Издавачка кућа „Пешић и синови“ из Београда објавила је књигу под овим насловом.Сам наслов књиге Српски трагови у Албанији привукао је нашу пажњу, а такође и име Словенке Марић, нашег сарадника, чије смо песме често објављивали у „Српском жирналу“. Весна Пешић, власник издавачке куће објавила је на својој ФБ страници и снимак  интервјуа дат поводом књиге и свог путовања у Албанију. Уз снимак је написала:

„ИНТЕРВЈУ дат за Хелмкаст пре два дана, после мог путовања по Албанији, инспирисаног управо објављеном књигом СРПСКИ ТРАГОВИ У АЛБАНИЈИ,. књигом од капиталног значаја за културу сећања српског народа, која је требала да буде пројекат државе, САНУ-а или сличних институција, које се нажалост темама од националног значаја не баве, јер у њима већином седе јалови „ауторитети“ или изроди. Како то обично бива у земљи Србији, књига је резултат напора троје људи, а објавила ју је издавачка кућа ПЕШИЋ И СИНОВИ. Ко други?“

     Из интервјуа смо сазнали, да књига садржи српске хидрониме и топониме на абанском простору, са етимологијом и историјским прегледом, али нас је изненадио велики обим књиге. Зато смо и Словенки поставили неколико питања на која нам је радо одговорила.

     „Интересовање за српска географска имена у данашњој Албанији, показао је прво мој колега и пријатељ, професор историје  Александар Сења Парпура. Приликом наших сусрета говорио ми је о томе, како тамо постоји мноштво српских топонима, које је пронашао на старим мапама, и који се могу видети на сателитским снимцима. Сматрао је да бих могла да пишем књигу о њима, пошто сам пензионер, и имам довољно времена да истражујем.

У почетку сам сумњала да има толико топонима за једну  књигу. Осим тога, такав рад ми се чинио исувише тешким и одговорним, рад за који је нужно пронаћи одговарајуће изворе. Нисам имала представу где и како могу да пронађем савремена географска имена и шта се налази на тим његовим мапама. Тако сам Сењину замисао одбацила као неоствариву, мада ми је нудио помоћ. На томе је све и остало  до сусрета са  Весном Пешић, која је објавила неколико мојих књига у својој Издавачкој кући Пешић и Синови. Било је то, у децембру, 2019. године.

        У разговору о разним темама, некако дођосмо и на ту о српским топонимима у Албанији. Без размишљања, Весна нам испоручи задатак:, да обавезно пишемо књигу и да будемо нас двоје коаутори; да ја пишем етимологију, пошто ми је струка српски језик; да Сења пише историјске податке, а све остало да буде заједничка обавеза.

        Тако је, већ у јануару, почео наш рад. Све потребне изворе и литературу нашли смо на интернету. Главни извори су: савремена, албанска табела насеља, по областима и окрузима, аустријска мапа са самог почетка 20. века, из времена турске владавине, и рад канадског албанолога Роберта Елсија Хидронимија Албаније.

 Књига је обимна јер садржи 1.700 што хидронима, што топонима. Када је после дужег времена коначно завршен рад на књизи, преостало је сабирање утисака и извођење закључака. Неспорно, најјачи утисак је оставила чињеница да смо се на данашњем албанском простору сусрели са најстаријим српским топонимима. На овом простору се налазе топоними, који не постоје на данашњем српском, а неки од њих ни на укупном словенском простору. Верујем, да ће српска географска имена у Албанији, бити додатни извор сазнања, за све оне којима историја није струка и позив, али настоје да што више сазнају о прошлости и судбини српског народа.

Имена река, насеља, планина, области, су веома битан историјски извор, можда више вредан него све што је у историји записано о владавини појединих српских великаша, краљева и самог цара Душана, на овом простору.

О народу, који је тамо живео, мало се зна. За владаре није било битно којим народом владају. А имена насељима, рекама и планинама нису давали владари, већ народ који је ту живео. Срби су у њима оставили своје трагове који су преживели до 20. и овог века.

Петовековна турска управа, на овом простору, мрачан је и непознат део судбине Срба, како на простору данашње Албаније, тако и на простору Грчке. Ово је само део географских имена који је опстао, а верујем да је већи број нестао у времену турске власти. То време је била златно доба за Арбанасе, који су масовно примали ислам, били одани поданици турског царства, били њихови војници и старешине, множили се и ширили у свим правцима, управо на рачун Срба. Један од важних циљева ове књиге је, да њоме пробудимо интересовање јавности за данашњу судбину Срба у Албанији. Како су преживели топоними, тако су преживели и Срби, који тамо живе под арбанашким именима, којима је забрањено национално изјашњавање, који се постепено силом прилика арбанаше.

     Нека остану пописана ова геграфска имена, као доказ да је данашња Албанија била стара, можда и најстарија српска земља. Њу су, стицајем историјских околности, за време петовековне турске окупације, насиљем отела туђинска племена, племена која не знају ништа о свом пореклу, ни ко су, ни одакле су, те опет, уз подршку моћника, лажима доказују своје корене, на српској земљи.Но,на томе се није завршило одузимање српске земље. Наставак отимачне и прогона Срба данас, је свима познат, десио се и дешава се, на окупираном Косову и Метохији. И не мисле да се зауставе само ту.“

Информације у вези књиге на број телефона: 063 26 48 24

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s