Илија Зипевски: Календарски живот Јована Крститеља


Календарски живот Јована Крститеља започиње на врху Године када пада његово Рођење или

Ивањдан (24.6.) и наставље се низ силазну путању Сунца. Празник Зачећа Јована Крститеља

 (23.9.) пада 9 месеци пре његовог Рођења и то је дан јесење равнодневнице.

Јован Крститељ је представа Сунца у опадању. Када се Христ – Божији Син узнео на небо – рађа

 се Јован – лик леве половине Године. Стога је он и Претеча јер најављује Христов поновни долазак.

 Јован се описује као пустињак, испосник који се храни бубама, одевен у хаљину од камиље длаке

 и чија појава улива страх. За разлику от Исуса који се приказује са лепим лицем (јер доноси лето),

Јован је страшан (јер доноси зиму).

На Ивањдан пале се ватре (лиле), бере се цвеће али почиње и време купања. Јован доноси елемент

Воде који влада доњим или зимским делом Године док Исус доноси елемент ватре – лето. Зато

Јован крштава водом а Исус Духом Светим и огњем. Ипак на празник Јовановог Рођења (који се још

 назива и Кресови) пале се и ватре и купа се у водама као што се на Божић пали бадњак а на Исусово

 Крштење или Богојављање – Сабор Јована Крститеља (који се зове и Водице или Водокршће) –

 потапа у воду. На ове две тачке у Години сусрећу се вода и ватра – сусрећу се Исус и Јован који

 су и по предању рођаци.

Све ово подсећа на староверну празничну браћу Купалу и Коледа, синове Сварога. Ивањдан пада

 на празник Купале па се стога у Русији он зове Иван Купала. Са празником Купале, Купало умире

 а рађа се Коледо (који се поистовећује са Св Петром). На Божић, Коледо умире (Божић се у многим

 словенским земљама и данас зове Коледа) а рађа се трећи, најмлађи Сварогов син Божић Сварожић.

 Ако би направили паралелу са хришћанским календаром могли би да кажемо да је Божић млади

 Исус, Купало је Исус Вазнесен – сједињен са Отцем а Коледо је Јован Крститељ. Ипак у нашим

 обредним песмама Купало се поистовећује са Јованом – Иваном а Коледо са Св. Петром. Да би

раздвојио летњи и зимски празник посвећен Св Јовану относно крштење ватром и водом, наш народ

 летњег Јована зове Иван. Док Јовањдан пада на најхладнији дан у Години, Ивањдан обележава

 најтоплији дан у Години (по метеоролошким мерењима Милана Стеванчевића).

Након Ивањдана и Петровдана долази Илиндан (20.7.) – дан Перуна Громовника. То је време

 грмљавине, муња и киша и највећег прилива хранљивих елемената са Сунца – то је врховни чин

оплодње Земље у Години након чега следи Преображење и промена времена када утицај Сунца

почиње да слаби. На почетку последњег месеца пред почетак јесени пада празник Усековање –

Усечење главе Јована Крститеља (29.8.). Утицај Сунца губи своју снагу пред зимом и смрћу који

неминовно долазе. Сунце се спушта испод хоризонтале календарског крста – у подручје Море.

Зима коначно долази на Митровдан (26.10.) који календарски стоји тачно насупрот Ђурђевдану

(23.5.). Док је Св Ђорђе представљен као коњаник који копљем пробада аждају (зиму), Св Димитрије

 је представљен као коњаник који копљем пробада човека (лето – Божијег или Човечјег Сина).

 Након тога следи Св Никола (6.12.), који представља елемент воде (Воден, Смрхат) и који чамцем

 отводи душе на онај свет.

Упркос Усековању, календарски живот Јована Крститеља се завршава Исусовим Крштењем –

Јовањданом (7.1.). Ипак дејство Божијег Сина, Сунца (у хришћанству оличено ликовима Исуса

и Јована) протеже се от Божића/Богојављања па до јесење равнодневнице или Усековања. Управо

 је ово време описано двају Крстовдана, једним који пада на Христово Крштење (5.1.) и другим

који пада мало по Усековању (14.9.). Без обзира на хришћанске приче које описују порекло и значење

 ових празника, можемо наслутити да су им можда припала места на календару која управо

 обележавају живот Крста – 9 месеци деловања Божијег Сина от Крштења и успона до краја

 половине Његовог силазног хода када замире.

Лик и идеја Јована Крститеља потиче још из Вавилона где га проналазимо под именом Оанес

(4. век пне). Оанес (познат и као Уана) је риболики бог који излази и воде – океана и и учи људе

 писмености, науци, уметностима. Оанес је близак Дагону риболиком божанству које Библија

смешта у Палестину али и које Карловачки родослов повезује са Србима. У Старом завету се

 појављује лик Јона који проводи три дана у мору у утроби кита. У Новом завету Оанес/Јона

добија облик Јоан – Јован, Иван.

Лева страна календарске Године у Азбучном Колу припада гласовима I О У или пoруци

I OНЪ УКЪ где на период от Ивањдана до Усековања пада искључиво порука IОН или ЈОН

што звучи врло близко имену ЈОАН – ЈОВАН.

(Илија Зипевски АзБукВеда, 3-ги наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s