Аница Илић: Врапци


Једна је птица пала на пут…

друга је застала у лету свом

 ка висини и чекала…

.

Нестаде бат долазећих корака

 и рука једна нежно, сасвим нежно

сићушно биће подиже,

душом га својом загрли

и Љубав му даде…

.

Длан раширен,

неколико замаха крилима,

два весела цвркута

у један се стопише и одлетеше.

.

Радости сузе у очима

и мирис Среће

у ваздуху оста…

Срећан вам пут,

малене моје птице!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s