Горан Лазаревић Лаз: Огледам себе у луку моста
огледам себе у луку моста
над водом што давно је протекла
упила тама сенке свеопроста
грешнима све нам безгласом рекла
.
камен се рони и он да оде
у делте мутне дубином моћне
да немер неба звезде преброде
кад свевид осветли бездане ноћне
.
пустиш поново да дуго падам
ојачан прахом чежње што гасне
обзорје гори док ти се надам
.
на трећој обали промисли страсне
где тече река горке белине
када нас лудост заувек мине
