Милорад Куљић: Свећа љубави


Пожелео сам свећу да упалим.

К’ оностраном да пламом трепери.

Да упутим љубав мојим милим

па бићу моме Астрал се отвори.

.

Из вечности своје нек ме оснаже

кроз овај трен слабости моје.

Пут снаге да ми се прокаже

па да се немири од мене одвоје.

.

Пламен се разигр’о к’о мач светлосни

и не поверовах оку своме

да ме сналази тај дар милосни

доносећи смирај бићу моме.

.

Заиграло ми срце драгошћу

плавећи тело моје милином

док ме спајало са вечношћу

и њеном Тишином блаженом.

One comment

  1. radomir

    Ово је свећа која пламеном племени и никад не сагори! Ово је свећа љубави уждита оном који и јесте љубав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s