Милоје Стевановић: Асталски сат


У време оно били су модерни асталски сатови. Свака отменија кућа је имала асталски сат. Тако су га звали, иако га е ретко ко држо на асталу. Обично е стајо на специјално израђеној поличици. А најчешће у малој кућици са устакљеним вратанцима, која е висила на зиду наспрам прозора. Ти сатови су ималиједно или чак два звона. И добро су се чули како чукају: тик-так, тик-так… Једне прилике, неђе о Међудновици, пошље баба Даринка по Надомиру паре да јој у Београду купи асталски сат. Ал му накричи:

– Еве ти паре, ал виђи, мој сине, д-има два звона. И да бидне што већи.

И да му бидне згодна варба. И да се што боље чуе. Није важно да л показуе време сат вамо, сат тамо, не журим на воз. Само нек добро чука. За оно ресто пара, што ти прекостане узми ми влашу гаса и влашу зитина. И поведи рачун, мое дјете, да ми успут не сатариш сат. Ил да ти га неко не здипи, далеко било.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s