Димитрије Николајевић: Под звонаром вечери (3)


Ту, где и свела гранчица процвета

кад о шапатима нашим шума приповеда

као о измаклим бескрајима

уместо с њом састајем се с ветрометином,

љубим узалуђе истрајно,

и уместо у њене одзиве запаљене плаветнилом,

кунем се у трагове изумрелог света.

И поглед одлутак другим данима

да другу јаву гледа,

тамо где се љубав нудила

недокучивом висином,

због чега се нечујно и тајно

убила

с осмехом.

.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s