Димитрије Николајевић: Под звонаром вечери (3)
Ту, где и свела гранчица процвета
кад о шапатима нашим шума приповеда
као о измаклим бескрајима
уместо с њом састајем се с ветрометином,
љубим узалуђе истрајно,
и уместо у њене одзиве запаљене плаветнилом,
кунем се у трагове изумрелог света.
И поглед одлутак другим данима
да другу јаву гледа,
тамо где се љубав нудила
недокучивом висином,
због чега се нечујно и тајно
убила
с осмехом.
.
Д.Н: Збирка – “Изабране песме“
