Стеван С. Лакатош: Снага Праискони
Купа ме светлост снаге Праискони
јер Син Свевишњег Ново царство
из пепела ствара.
Галије плове из прошлости
и робови устају горопадни.
Огањ радости над главама смртника.
Оргуље са неба у души ми кипте.
Устају витезови са Божје трпезе
и поносно корачају.
Падају мачеви синова таме.
Снага љубави, вере и Свемира
Небо, истином, отвара…
О, Иконе светаца моћних!
О,Сунце што, поспане, нас будиш!
Ново царство у визији стоји.
С.С.Л: “Изгубљено царство“
