Ана Ахматова: За белих ноћи
Врата нисам затварала
Не палих свећа сјај,
Како сам се умарала,
А нисам легла знај.
.
Гасеће пруге гледати
Кроз хвоја тамни час
И звуком се опијати
Што личи на твој глас.
.
И знати, сва изгубљена –
Живот је проклети ад!
О, била сам увереба,
Да ћеш ми доћи тад.
