Велика Томић: Летач без перја
Испод ребра шкрипи
Минулих трена зов
И лепрх једног птића
Кад спусти се на кров
.
О како је пао голуждрав и модар
Бетон је био од пада мокар
Узех га у руке са мало свести
Спирам му рану
А на асфалту флека
Још увек бљешти.
.
В.Т: „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“
СРБСКИ ЖУРНАЛ 