Велика Томић: Летач без перја


Испод ребра шкрипи

Минулих трена зов

И лепрх једног птића

Кад спусти се на кров

.

О како је пао голуждрав и модар

Бетон је био од пада мокар

Узех га у руке са мало свести

Спирам му рану

А на асфалту флека

Још увек бљешти.

.

В.Т: „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s