Зорица Бабурски: Јауци


Знам, долази у хладном сутону

густа тама што притиска груди

и чује се кроз тиху звоњаву

болни јецај у поноћној студи

.

Туга грца у дубокој тмини

уденута чежња у дамаре моје

растрзан сам до смеха ми није

јауци тихо безумом се роје

.

Душа уморна сузама ромори

дани прохујаше, одоше у трку

уз плач јецај и појање јеке

видех како смрт ми пружа руку

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s