(песма на Јесењинов цитат)

Ничији живот није линија права.
Прегршт је успона,кривина и голети.
Свуда да прођеш мора душа да је здрава,
смирена,да радост и бол може поднети.

Лако је кад нас Сунце среће греје,
док су вољени здрави и на броју.
Биће се тада од весеља смеје
верујући да су сви према нашем кроју.

Донесе живот издају, јад и пораз,
срце сломљено на пола и самоћу.
Смеши се јер дно је правом тек одраз.
Из пустиње кад кренем стћи ћу где хоћу.

Док најјаче боли и крваре поре
мирно причај и не одај ником
да ти је тешко што о теби ружно зборе
радоваће се патњи првом приликом.

Код опет стигне интервал спокоја
дубоко диши и ником не злопамти.
Радости и туге увег буде још по која.
Исти да си у срећи и невољи запамти.

Делити савете на папиру је лако.
Слабост не показати напор је и умеће.
Мирно све поднети не може свако.
Са осмехом кад патиш велики си и имаш среће.