Владан Пантелић: Беочуг живота
Душу ми раскрили ноћашњи сан – бљесница
Јутрос сам најпре оживео све своје цртеже
Потом препливах целокупну жеђ и метеже
Рани доручак – качамак сладак као чесница
.
Испевавам нову песму – речи се мрешкају
Проучавам малу кап да цели Водеан видим
Сецкам духом ћелију да Универзум упознам
И размишљам како ће воде да нас отрескају
.
Око подне сам ватром добро опрљио руке
Вадећи жар птицу из таме хора – рука бриди
Ходом моћи хитам према Вечности без муке
Заостаје време Безкрај се к’о светлица види
.
Хеј благице моја кроз јаде и страхове прођи
Немој више одједном два-три коња јахати
Ходом моћи – трчи испред времена и дођи
Почнимо сребро од врана и гаврана брати
.
Из огледала ме загледа црн и веђест човек
Од силне топлоте њеног осмеха и љубави
Васцели дан ми звони медни звоник у глави
Пишем читам тихујем – не престаје тај одјек
.
Када паднемо у проблематичарницу живота
У трену су душице духице и свестице снене
Не помаже бауљање испод свечевог кивота
Помажу будна свест и чисте артерије и вене
