Душу ми раскрили ноћашњи сан – бљесница

Јутрос сам најпре оживео све своје цртеже

Потом препливах целокупну жеђ и метеже

Рани доручак – качамак сладак као чесница

.

Испевавам нову песму – речи се мрешкају

Проучавам малу кап да цели Водеан видим

Сецкам духом ћелију да Универзум упознам

И размишљам како ће воде да нас отрескају

.

Око подне сам ватром добро опрљио руке

Вадећи жар птицу из таме хора – рука бриди

Ходом моћи хитам према Вечности без муке

 Заостаје време Безкрај се к’о светлица види

.

Хеј благице моја кроз јаде и страхове прођи

Немој више одједном два-три коња јахати

Ходом моћи – трчи испред времена и дођи

 Почнимо сребро од врана и гаврана брати

.

Из огледала ме загледа црн и веђест човек

Од силне топлоте њеног осмеха и љубави

Васцели дан ми звони медни звоник у глави

Пишем читам тихујем – не престаје тај одјек

.

Када паднемо у проблематичарницу живота

У трену су душице духице и свестице снене

Не помаже бауљање испод свечевог кивота

Помажу будна свест и чисте артерије и вене