Фолклорна фантастика: Љуба Лакић из Стопање


Враћао се једне ноћи Љуба Лакић из Стопање, села преко Мораве, са воза, и пошто је скела била на супротној страни он је, знајући где је моравски плићак, прегазио воду и нашао се на обали која је припадала дреновском атару. Познавао је сваки жбун, сваки путељак на тој страни још од детињства.  Међутим, што је дубље залазио у топољак Толе Дачића, све је више губио памћење о правцу којим је требало да иде.

Сео је испод једне велике тополе решен да не покушава да нађе пут док се не раздани, кад је зачуо неке чудне гласове иза великог густиша од врбовог и тополовог прућа.

Скривен у жбуњу, гледао је на пропланку велику групу полунагих девојака анђеоске лепоте, огрнутих прозирним тканинама, са дугим црним косама. Једне су играле у колу, друге плеле венчиће од разног цвећа и стављале другима на главу и косу, неке су у оближњем поточићу газиле босе и пљускале се, уз девојачки смех и кикот. Био је онемљен, а нешто му је стално говорило да треба што пре да се удаљи са тог места

А кад је чуо глас једне од девојака да је осетила мушки мирис у близини, заждио је главом без обзира. Трчао је Љуба Лакић што даље од пропланка на којем су виле биле окупљене, трчао све док први петлови у селу нису запевали најављујући близину зоре, трчао све до првих сеоских кућа и ту пао.Није мога више ни на ноге, ни на руке

После тога данима је Љуба Лакић венуо у кревету као јесењи лист, био у почетку у лицу блед и испијен, а после све више жут. Лечили су га и доктори и врачарице, али Љуби лека није било. И кад су сви прежалили јадног Љубу, једне ноћи, у којој је и сам очекивао свој крај, усни он чудан сан. Као, догоди му се у сну поново све оно као оне ноћи у Дачицком топољаку код три јасике. Али, у сну на пропланку беше само једна девојка која га откри у жбуневљу и позва да пође с њом

– Ово је извор здравља – рекла је и нестала. Нестало је и сна. Сви су се сутрадан чудили што је Љуба тражио да га одвезу у Дачицки топољак и да га тамо оставе самог

Уз помоћ штапа, Љуба је лагано, стазом из сна, кренуо и дошао до места на којем се налазио извор скривен у трави.  

Сагнуо се, клекао до воде и прво се прекрстио. Напио се, а потом и умио. Кроз недељу дана Љуба Лакић се потпуно опоравио, а кад је једног дана са женом Дивном, којој је све испричао, пошао до извора у Дачицком топољаку извора више није било.

-скраћени текст -Извор: интернет часопис „Омаја“

-слика – Шишкин-

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s