Горан Лазаревић Лаз: Опет сам поклон
Опет делим ваздух из чаше
сидро давно златно које је зауставило брод
бездан свих древних ноћи које је она дотакла
да се никада не нађу у вечном сну
.
додирни наше усред празног губитка
лептирићи небеског ванвременског света
где се љуби сунце са земљом
крила истопљена у икарпатском лету
.
и хтели смо да нас дуго занесемо
да нам срце срдачно шири жеље
да се поново родим са загрљајем
.
трајање дрхти од најбељег бељег
док нас јуре таме вечне у нашим светлима
кад је роштиљ бесан у прах рони
