Док тишина сумраком плови

заустављам дах,

сећање води ме

трагом моје родине.

Брат мој, поглавар племена

морао је да ме одбаци!

Правила увек су против Љубави!

Крше их само одабрани, не жалећи!

Сестра моја Роза, нежна, мила

три је дана преплакала

док није почела да прижељкује

Љубав силнију од моје!

Мајка моја, ткаља

творитељка многих шара

даривала ми

ћилим најубави – Дрво живота

На свакој грани по Родослов

У свакој шари по Благослов.

Отац је очи склопио

на дан мога одласка.

Добровољно.