Лука Црвенковић: Настоји да у мени пробуди пролеће
Однекуд постави шаторе и распламса ватру
Плави део пламена се окалио у мраку
Репови се вуку и гацам свуд по води
Небо би ми хаљину нову да нагоди.
.
Од ветра мали обод, чека се и спрема.
Нека тмурна магла што прозоре нам боји
Чила је моћ што замкове нам гради
Чио је сам град што лежи у самоћи
.
Који светли сазив одбрањује нам правду
Који светли прсти чекају слободу
Сабрајајући све, сазидаваш нам плодове
Одбројавање је небеско тема је у нама
Бубањ фини временски одзвања док сањам
