Анђелко Заблаћански: Жудна ноћ


Купам у твом даху сваку жељу страсну

Прсти ми лутају измаглицом пути

Да у вриску видим ко звезду те јасну

Твоје голо тело што жудњом се слути

.

Све што жудња слути сад усне дотичу

И дланови чују музику твог стаса

Док у теби пишем од искона причу

Занесен тишином – лепотом твог гласа

.

Лепота твог гласа кичмом ми силази

Да у свакој жили најлуђе загуди

Док сан тренут сваки у јави налази

На мојим недрима дрхте твоје груди

.

Дрхте твоје уди – небо је све ближе

Дрхте твоје груди – небо је све ближе

Сред ноћи по нама зрак сунца је пао

У нама све расте – талас бура диже

У један нам уздах цео живот стао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s