Дрино водо, брза, валовита,

што се синоћ криво кунијаше

да на теби нигде брода нема,

кад ја синоћ одоццнио прођох

и на теби до три брода нађох:

на првом су момак и девојка,

на другом су кићени сватови,

а на трећем братац и сестрица.

Брале сеји рухо кројијаше.

Сеја брата овако мољаше:

“Удри брате пуце до пуцета

Да не прође туђег брата рука.“

Братац сеји ‘вако одговара:

“Сестро моја, моја дуњо рана,

Често пуцад попуцају сама.“

.

Казивач: Ангелина Гогић, Милатовићи

“Драгачевске изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча