Милорад Куљић: Луча људског космоса


Материја науку спутала.

Тесна кожа домет омеђава.

Владику Рада тајна голицала.

Спозн’о лучу која размеђава.

.

Анима се Свемиром простире

искрећ’ спирит животворја сваког.

Научници кроз своје визире

савршенство траже из заблудног.

.

Материја казенена робија.

У телесју да се греси сперу.

Кад се душа од греха осија

повратиће својих моћи меру.

.

У Свеуму сво знање постоји.

Кроз Дух свети оно свуд допире.

Чиста душа лако се напоји.

Знање моћно из Светла извире.

.То је знање што брда помера.

То је знање што брда помера.

Сваки терет чини левитантним.

Овом знању нема невиднога.

Оно спаја с тајнама космичким.

.

Спаситељ је оно невољнку

који срцем свога спаса иште.

Мач светлосни руци осветнику

када злице праведнога ниште.

Photo by Sebastian Voortman on Pexels.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s