Јутро је ускомешало тисућу јесени у мени

Намах нестаде та далеко отровна неактивност

Изрезао сам вешто три праве и дугачке црте

Назване Поднебесна Небесна и Наднебесна

Богојављенским вечним водокршћем залих

Посејану траву у разореном замку предака

.

Док се на крову чују отисци корака мог оца

Који се вековима никоме није подсмејао

Улазим у танано и истисно поткино коло

И отварам сто векова стару аријску адресу

Која се у рукама душмана откинула контроли

И хоћу брзо да уберем небригу биљку кантиру

.

Одгурнух једну једину и неизвесну будућност

Коју нуди ошамућена пијана и несвесна доњица

Поправићу и водоопасати замак чукун претка

Посвећеним синовима поверићу путеве и вртове

И сећања и занате и Златну књигу прамудрицу

И усмено заветно предање које размножава путеве