Велика Томић: Ја знам


Ја знам да умрем од љубави,

да ми било застане кад полудим.

Да ми се похотом надимају груди,

знам и у ватру да паднем.

Теби ратниче, ваздух да не дадем.

Због тебе, стопало је мало

по танкој жици ходало.

Скривен, пратиш ми корак.

Дахом зањишеш жицу

у амбис да стрмоглавиш играчицу.

Она је, и пре тако ходала,

на танкој жици босих стопала.

Рушена, ноншалантно падала,

уз наклон публици осмехом се

на ногама дочекивала.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s