БОГИЊА ИЛИ ВИЛА

Помози ми анђеле,

да пронађем ту тиху хладну ноћ,

створену од испреплетених

нити свиленкастих а неискрених нежности,

утканих у њен огртач од магле

који је себично покупио

и све капи зноја од игре и плеса

са њеног врелог витког тела,

остављајући ми подругљиво

само мирисе њене да чезнем и патим

док трагам мислећи о томе

како да је избавим из канџи

те опаке зачаране ноћи

и од лажљиваца који су јој скројили

огртач саткан од густе таме.

Помози ми анђеле,

да је одведем на песковите плаже

обасјане сунцем жарким,

умивене морском пеном

насталом од љубавних страсти

воде и камена, светлости и ветра,

соли и песка, земље и неба.

Натегни лук, одапни стрелу, пробуди лепотицу из сна звуком који она ствара док лети небом, а мене погоди у срце да се љубав из њега излије, натопи јој љубавним напитком тунику да јој се она припије уз тело и оцрта заносне облине. Питким нектаром учини јој русе косе свилом, а усне натопи медом и рујним вином.

Помози ми анђеле, да јој објасним како да разликује дан од ноћи, да јој укажем на њене скривене моћи, да јој допустим слободу да бира да ли ће бити моја богиња или вила.

Реченица која се често чује од данашњих људи: „Некада је било лепо, ускоро ће бити боље, а сада ништа не ваља.“ А где је истина? Истина је да код људи никада није било мање вере и никада већих жеља. Никада мање човечности у људском, и никада више људи неспремних да пронађу у себи човека. Никада мање мудраца у борби за спознају и никада више глупости признатих за

мудрост. Никада мање датих речи подршке и никада више понижавања

других ради величања своје личности. Никада мање поклањања љубави и никада више трговине поштовањем. Да, тако је пријатељи моји. Истина је да је некада било лепше јер смо имали много више онога чега сада имамо мало, и никада нам неће бити боље ако све ово чега је мало не повећамо у себи на више. За прорачунате људе једини начин суживота са другима своди се

на коришћење математичких операција. За остале, то је једначина без

бројева и непознатих чији је једини могући резултат поштовање.

Будући да ми је прошлост прошла, како је прошла, радујем се будућности, јер сам напокон схватио да ми је прошлост из будућности дошла, да би ме научила како од свих тих времена једино вечна садашњост да у мени остаје.

Питате се, размишљате о питањима која вас муче. Једном ћете добити

одговоре на њих и на мисли које су вас дробиле. Тада ће вам бити свеједно.

Зашто не скратите пут од сада до тада? Задржите ово сада са оним што бисте добили тада . Ето, мени је баш свеједно шта ко мисли и не одговарам на питања.

Нису снови у нама да би нам приказали илузију живота, већ да би нам оповргли илузију смрти.

Друже мој, није важно што себе не видиш у будућности, важно је да будућност види тебе у садашњости. Не гледа ти она тело, већ ти осећа душу. Она те због вере и морала које гајиш у себи храни временом, а време је љубав. Зато живи осећањима и не брини за своју будућност, она ће бринути о теби.

М.Н.Изано: “:Дневник :Душе“