Мира Видовић Ракановић: Пролеће


Пробудих се

Лепршавог осмеха

А мисао снена заплеса

И одмах размрси дан

Са стабла времена

Откинут

.

Дуга која то већ добро зна

Дотаче пучину плаву

А ветар се као дете

Око мене разигра

.

Капља кише

Искраде се из облака

Паде ми на длан

И поче да блиста

Па се поново врати

Одакле је дошла

.

Птице се размахале

У свом лету

Према сунцу

.

Пролеће се у мени

Расцветало

Сликам стих до стиха

.

Украла сам шапат

Његовог срца

Да га уденем

У бела јутра

И срећна сам.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s