Пробудих се

Лепршавог осмеха

А мисао снена заплеса

И одмах размрси дан

Са стабла времена

Откинут

.

Дуга која то већ добро зна

Дотаче пучину плаву

А ветар се као дете

Око мене разигра

.

Капља кише

Искраде се из облака

Паде ми на длан

И поче да блиста

Па се поново врати

Одакле је дошла

.

Птице се размахале

У свом лету

Према сунцу

.

Пролеће се у мени

Расцветало

Сликам стих до стиха

.

Украла сам шапат

Његовог срца

Да га уденем

У бела јутра

И срећна сам.