Димитрије Николајевић: Под звонаром вечери (6)


Онда се заклињем да свему будем увир,

да ћу се отети сени што бремени,

опити се јеком

и отићи где се може изнова

и светлије волети

друга збиља, друге очи, други немир;

све друкчије да ме плени

и буктавије заноси

разобаљеном реком

свом од изазова,

што ће да узноси

ал’ тако да од тога завичај изблиста,

мртва птица да полети

и срушено дрво да олиста.

.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s