Осип Мендељштам: * * *


Неком зима, ракија и пунч плавооки,

Некоме – мирисно вино с циметима;

Неко – окрутних звезда слан налог жестоки

Мора да пренесе у избу сред дима.

.

Топлота живинског накота само мало

И тупе овчије топлине, не много;

Даћу све за живот – до неге ми је стало –

И сумпор шибице да згреје би мого.

.

Гледај: у руци ми је само врч од глине,

Врисак звезда голица слух слаби;

Али жутила трава и глинске топлине –

Волети кроз жално паперје, но шта би!

.

Тихххо гладити длаку, тазгртати сено,

Ко јабука зимска, склоњен, гладовати;

С нежошћу се се вући ка туђем бесмислено,

Пипати у празно, стрпљиво чекати.

.

Нек се завереници журе снеговима

Ко овчја стада, нек шкрипи кора леда;

Неко – зиму, пелин и димљиви лог има,

Некоме – со оштра свечаних увреда.

.

О, кад би се на мотку мого фењер дићи,

Па под сољу звезда ићи са псом с преда

И с петлом у ћупу у врачарин дом стићи,

А бели снег очи до бола разједа.

Фото; Осип Мендељштам; Izvorno postavio Leeore na Wikipediji na engleskom jeziku – 

Prebačeno s en.wikipedia na Zajednički poslužitelj .

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s