Велика Томић: Ми


Мрак, месец и ја

Студен однекуд избија

Језа, даје знак

Да сам још увек жива

.

Светлост, сунце и Ти

Твој дах лице ми клија

Звук оштре мачете…

Обгрљена глава на грудима прија

.

Дуга, небо и ми

Бисер се у шкољки скрива

Поглед небеског Дива

Затворен простор пробија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s