Милан Николић Изано: Благодет времена садашњег (2)


ПРИПАДАМ ОВДЕ…

.

Људи често говоре како љубав боли, али то није истина. Губитак

боли. Одбијање боли. Самоћа боли. Љубомора боли. Зашто се не

разуме разлика у значењу између речи страст и речи пожуда? Зашто

људи мешају љубав са потребом да некога поседују? Зато што су

све те илузије лажна осећања ега који се стално бори да докаже

јединственост личности. А љубав, она није осећање, она је стање

јединства целине. Када људи схвате да је Божанска форма јединства

њихово природно стање, схватиће да је љубав једини лек за све те лажне боли, јер љубав је СВЕ.

Бог је љубав, а ми смо саставни део те целине.

Ми смо мали богови и можемо учинити СВЕ, само када смо у стању

јединства, у стању љубави. Данас сам шетао улицама Београда.

Читао сам са лица пролазника, упијао сам њихове зраке, стапао се

са свима. Тишином срца гледао сам дух града како непрекидно мази

лица шетача. Он је ту, а људи га не виде. Приметио сам да су већином

постали заробљеници себичног ума, посматрају све око себе, а заборавили

су на своје друге очи. Очи које гледају у себе, а само оне

виде СВЕ. Те очи имају моћ да виде дух Београда и дух Србије, да

из прошлости погледају будућност, а да заувек остану у садашњости.

Дивно сам се осећао шетајући Београдом. Схватио сам да нас дух

никада није напустио, мада је већина нас заборавила њега. Схватио

сам да је љубав ту, међу нама. Мало, мало нам треба да је сви

видимо. Ја је видим и радићу на томе да постане видљива свима. Зато

остајем овде, јер ми смо ЈЕДНО, а ја ПРИПАДАМ њему.

.

Зло и добро у истом лицу постоје, само у различитим временима.

Увек сам био хедониста, тако да за мене лица не постоје.

.

Ако се пробудиш несрећан, барем се обрадуј што си жив. Ако те то

не орасположи, шта ће ти онда срећа. Срећа се не привлачи снагом тела,

већ снагом духа, а снага духа се стиче кроз радост живљења.

.

Када би човек више обраћао пажњу на своје покрете а мање на

мисли, схватио би да га покрети задржавају у садашњем тренутку, а

да га мисли воде кроз време. Зато су додир, загрљај и пољубац, када

се на њих обрати пажња, најдрагоценији, да би се осетила моћ садашњег

тренутка и да би се што дужим задржавањем у њему осетила и

моћ безусловне љубави.

.

Године ме ни о чему нису научиле, а тренуци су ме научили свему

што знам, јер године ми пролазе, а тренуци остају у мени. Живим увек

сад, зато сам млад.

.

Тренутак је тако сићушан и кратак, али може бити веома узбудљив и

снажан када имаш са неким да га поделиш.

.

Вечерас сам решио да се обогатим. Ћутим.

.

Довољан ми је тренутак твог погледа да бих схватио како

бесконачност није далека, а ни вечност тако дуга.

.

Дама је особа женског пола која је у себи сјединила високе вредности

морала, образовања и елеганције са невероватном моћи

прилагођавања како би знала када и како да одговори, речима и

делом, на ниске провокације и увреде њене личности, као да је најобдаренији

изданак супротног пола. Нажалост, то је и једина њена

мана и због ње има велике проблеме на љубавном плану, јер особе

мушког пола имају вечите страхове и комплексе у вези са величином

свог међуножја. Да би дама остала дама, потребно је да настави

да иде право својим путем, газећи га ситним корацима, њишући својим

куковима, као што само она зна, поносно носећи своју величину

високо у себи и никада је не спуштајући доле.

.

Господин је особа мушког пола која је изградила лични став свога

живота који никога не угрожава, а много њих увесељава. Његова

најбоља особина јесте да га увек прати једна дама. (Можда је ово

тачно, а можда не. Не знам. Још увек учим како се гради став живота.)

.

Не брини због тога што ти суза патње бразда лице,

већ се радуј што ти божија дуга обасјава душу.

.

Свашта сам у животу учинио, а богами и нисам. Кад помислим о

свим тим учињеним и не учињеним делима, више ми недостају она

што нисам, него она што јесам. А када добро размислим о свему,

схватим да сам само још један од тркача који је размишљајући о

прошлости упао у замку мртве трке живота која се увек заврши једино

са оним што јеси, а никада са оним што ниси. Стваралаштво је лек да се

оживи живот.

.

Љубави, не растаје ми се од тебе.

Ипак, идем да спавам, а ти, лагано крени у моје снове.

.

Ја бих да спавам, али ме сан буди.

Несаница ме научила да је будност живота у сновима.

.

Мрштим се на твоју себичност.

Хајде, подели ту твоју лудост са мном.

Удвоје се лакше смешка.

.

Живот није само оно што живиш, већ и оно што ћеш доживети.

Зато немој никада срце да пензионишеш.

.

Човеку је љубав слобода, а навика ропство. Годинама нисам знао

да ли сам због тебе слободан или не, али знам да сам се навикао на

то да те лудо волим. Размишљао сам о томе, ако сам тада у ропству,

зашто онда по небу високо летим када мислим о теби и негде, у тим

висинама, налетео сам на одговор. Схватио сам да никада нећу

робовати зато што слободно волим, јер само су лудаци на земљи

везани нераскидивим ланцима за навике и они су робови, док лудаци

на небу, љубављу својом збуњенима поклањају крила. Ја сам

лудак неба који песмама о теби људима дели крила, а ти си моја

навика која ме нежним мислима везује за љубав.

.

Та твоја нежност толико ме сврби, да ми се чешка са тобом.

.

Богатство се стиче када научиш како да у животним победама

никога не купујеш и да у животним поразима себе не продајеш.

.

Тамо где си ти, тамо је светлост.

Лепо је мислити о теби.

Обасјаваш.

Склопи ми очи и не мичи се из мене.

.

Нема човека који није почашћен отровима душе званим туга, бол

и патња, али су ретки они који знају да је искрен осмех противотров и

лек за њих. Наивни ће их подозриво гледати и сажаљевати, јер мисле

да се они осмехом скривају од себе самих. А мудри, они знају да

им је осмех начин за потпуно разоткривање суштине свога бића из

срца душе. Светлост у души се проналази искреним осмехом.

.

Укроти и припитоми моју љубав за тобом. Смири ми душу, волећу

те заувек. Лице на мени може поднети гребање маске, али душа то

не може. Хоћу да волим, а љубав није за дивљака.

.

Кажеш ми да сам ти сладак. А како не бих такав био, када ме испуниш

тишином твоје љубави и прелијеш мирисом твоје душе.

.

М.Н.Изано: “:Дневник :Душе“ (Крај)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s