Верица Стојиљковић: Да дођеш очекујем


Да дођеш, очекујем.

Умор на очи пада,

А руке пружене остају.

Где си, пожури,

Знаш да ноћ уме бити дуга

Знаш да казаљке сата док не стигнеш мирују.

Пусти глас, ветрови нека га понесу

Нек сањају  о нама шарени лептири,

Звезде љубавним зраком их покривају.

Да дођеш, очекујем.

Умор на очи пада,

А руке пружене остају.






(ПроизводDizajnirani zidni sat – srca | ShipGratis.rsshipgratis.rs )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s