Верица Стојиљковић: Да дођеш очекујем
Да дођеш, очекујем.
Умор на очи пада,
А руке пружене остају.
Где си, пожури,
Знаш да ноћ уме бити дуга
Знаш да казаљке сата док не стигнеш мирују.
Пусти глас, ветрови нека га понесу
Нек сањају о нама шарени лептири,
Звезде љубавним зраком их покривају.
Да дођеш, очекујем.
Умор на очи пада,
А руке пружене остају.