Драгош Павић: Оплођени смирај
Моћ је кишна олуја и река моћна.
То је исконски начин да искале бес.
Увек се плашимо да трчимо боси
тамо у долине где су сенокоси.
.
Рукавац опловио преминуле траве
док алас хита из ноћи тамне
река је отишла,
увек му иште, никада не пита.
.
Неће кроз панцир младост да цвета
јер ће кукувија у душу заћи,
нека се повампири кад сунце зађе
али пази само да те не пронађе.
.
Ко је купио карту за пркос богу
чека га блокада на путу за рај,
мораш да урадиш све за себе
да би пронашао оплођен смирај.
.
До тада на вихору долећу снови
желе да тако цео свет оплови.
.
Д.П: Збирка “Суза старог кестена“

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац, Гуча