Љубим ли те… ил’ ме санак вара,

Што те удиљ уза ме дочара;

Љубим ли те… ил’ ме душа вара

Што се удиљ с тобом разговара;

.

Љубим ли те… ил’ ме безум гања,

нема вида, немам осећања;

Љубим ли те… ил’ љубави није –

Што се грли, то су саме змије;

.

Љубим ли те… ил’ ме и нема,

Или тебе, – нас ниједно нема;

Љубим ли те… или нема света,

нема сунца, ни росе, ни цвета,

.

Већ све тмина, што је пако меси,

А по тмини витлају се беси,

А међ њима прабесина спава –

Моју љубав у сну измишљава.

–слика- Дима Дмитрев-