Анђелко Заблаћански: Поетика


Не дира ми срце музика свих речи

Ни гајде, ни добош туђих осећања

Тек гудало што ми дертом дерт излечи

Може да ме врати у туђа сећања

.

Не такне ме свако слово ма о чему

Ни слике што муте сузу ми у оку

Тек јасна белина недогледна свему

Што висини хрли кроз слутњу дубоку

.

Не осећам никад тежину празнине

Ни умне глупости уво ми не чује

Тек искрене мисли и боје суштине

У мени зазвоне док стих песму кује

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s