Марко Милојевић: (Аван)Туристички песник


Чак и ја специфик, старим,

Сећањем на своје детињство рано

Увек се озарим,

А онда реалношћу,децидирано,

Све то покварим.

.

Мојим стиховима, у налете,

Скидајте лак са ноктију, старлете,

Можда само тако успете,

Моју поезију да осетите.

.

Ех,какво сам ја и даље дете…

Но ,доста сете!

Ставићу тугу у епрувете

И направићу невиђене штете!

То ми бар редовно, депресију омете.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s