Марко Милојевић: (Аван)Туристички песник
Чак и ја специфик, старим,
Сећањем на своје детињство рано
Увек се озарим,
А онда реалношћу,децидирано,
Све то покварим.
.
Мојим стиховима, у налете,
Скидајте лак са ноктију, старлете,
Можда само тако успете,
Моју поезију да осетите.
.
Ех,какво сам ја и даље дете…
Но ,доста сете!
Ставићу тугу у епрувете
И направићу невиђене штете!
То ми бар редовно, депресију омете.
