Чак и ја специфик, старим,

Сећањем на своје детињство рано

Увек се озарим,

А онда реалношћу,децидирано,

Све то покварим.

.

Мојим стиховима, у налете,

Скидајте лак са ноктију, старлете,

Можда само тако успете,

Моју поезију да осетите.

.

Ех,какво сам ја и даље дете…

Но ,доста сете!

Ставићу тугу у епрувете

И направићу невиђене штете!

То ми бар редовно, депресију омете.