Мира Видовић Ракановић: Разуздани ветар


Долете

Разуздани ветар

Који улети

У очи моје

.

Кад тугујем

Да ми сузе брише

Штити од таме

Која мреже плете

.

Сваки трзај

Срца отима

Стресам осаму

И бежим од ње

.

Жудим

Да ми он дође

Душу моју

Огрне својом

.

Да трчимо

И лежимо у трави

Цртамо сунце

Јездимо са птицама

.

То су моје жеље

.

Зато

Кад дан малакса

Пустићу ноћас

У снове све сањаре

.

Ко уме да сања

Тај воли

Бујном маштом

.

Тек тада ћу

Бити целовита

Кише неће

Више шуштати

.

У срцу мом

Тихи лептири

Заувек ће

Бити закључани

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s