Рефик Мартиновић:Тренутак вечности


Тешко је описати

незаборавну

јунску ноћ

кад си ми поклонила вечност

која се без корака

шуњала нашим сокаком

док су деца спавала

у забрањеној ноћи.

.

А ми као два света

ћутали са звездама

и чекали да отпочну

своју игру жмурке

а ми тајне немире чежње

и благи месечев поклон

који је дрско и страсно

виркао кроз наш прозор.

.

Ти полумоја

лутала си тамом уснама

тражећи вреле изворе стасти

…волео сам да гледам

како се беласају твоја бедра

на месечини

док су се груди јуриле

као немирни јагањци

испод свилене кошуље

овлаш кријући

античку лепоту

женскога тела

…ноћ је одмицала

а ти си ми оставила

тренутак вечног трајања

и заувек остала у мени.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s