Димитрије Николајевић: Под звонаром вечери (8)


Од тог привида стене ми се померише

у недрима – тишину да одморе

и замакну.

После с пејзажима опустелим све тише

о судбинама понором ћутње разговарам.

Помињемо пупољке и пољупце,

даљине и изворе,

а у ствари опевам бољке

кад зјап у мени дотакну,

њене беле рупце;

док се киван

безнадом за нож обарам

гаром ко јаром

подриван.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s