Зорица Бабурски: Свита
Наш господар је постао Цар
слепе очи Глас му дале на дар
тад цар постаде Великодушан
поклони народу Царски клан
.
ми Цару сашисмо ново одело
на главу стависмо Златну круну
а себи ископасмо Гробове хладне
да у њима наше Кости труну
.
Цар и Свита му стоје у реду
стрпљиво чекају карту до Раја
Гласачке очи слепо гледе
лутају беспућем свог тужног Бескраја
.
нико неће чути Глас покољења
јер на пут Цару не сме се стати
и преживеће само Уста нема
Реч ће свака главом да се Плати
.
доведосмо голог Цара на Трон
а он нам чита с подсмехом Опело
из ведра неба нек убије нас Гром
„Рашијте цару царево ново одело”
