Вукица Морача: Божија промисао


Мома је у грудима срце имала,

Умилно, пуно љубави, здраво,

Које ју је стазама живота

Водило ка истини и доброти право.

 .

Ветрови чудни, јаки и грдни,

Тутњају опако одасвуд,

А она стоји стамено

И чека Божији спруд.

 .

Кад искрице сребрне падну са неба

На свако живо биће,

То Норма Бога се спрема,

То Светло доба свиће.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s