Илија Зипевски: Изворни грех; Езотерија изворног греха


Библијско предање нас у трећем поглављу Постања упознаје за изворним грехом првог мушкарца и прве жене. Ова прича, ако је не схватимо буквално, већ као мит или бајку која служи да симболички и метафорички пренесе поруке вечних истина и древне мудрости, открива нам езотерно/прикривено порекло људског стања које у духовном смислу називамо падом.

Прве људе, Адама и Еву, створио је Бог у Рајском врту, Едену. Прича помиње два дрвета која изничу из средишта Едена. То су Дрво Живота чији су плодови намењени човеку и Дрво Познања Добра и Зла чије плодове је Бог човеку забранио. Ипак, као што знамо, Адам и Ева кушају плодове са Дрвета Познања Добра и Зла због чега их Бог протерује из Рајског врта у свет патње, муке, свађе и смрти и забрањује им приступ Дрвету Живота. Укратко, првобитне људе познање добра и зла коштало је Раја и њихове потомке је осудило на пропадљив свет греха, неизбежне патње, пролазног задовољства и смрти. Зашто се то десило?

Првобитни људи су засигурно били божанствени. Њихова тела саздана су од земаљског праха (тврде материје) а њихове душе удахнуте су им кроз нос као дух животни. Сва чистота духа нашла се у новом телу сазданом од твари гушће него што је то твар духовног свет од којег је саздана сама душа. Свет духа (душе изван тела) или дух животни можемо посматрати као вертикалу вечности док земаљски свет (тело) можемо посматрати као хоризонталу времена. При усељењу душе у тело долази до продирања вертикале вечности у хоризонталу времена и тако настаје човек – крст духа и тела. Дух је безвремен, вечан и свеприсутан, а човек (тело) има свој почетак (рођење), свој крај (смрт), своје јуче и своје сутра, своје лево, своје десно (простор). Сама тачка укрштања времена (тела) и вечности (дух) јесте човеково сада и овде – дакле присутност, и на том месту је усидрена душа. То је подручје човекових груди – средиште крста човековог тела.Дрво Живота можемо посматрати као вертикалу духа. С обзиром да је извориште духа вечност, како би првобитан човек одржавао везу са својим духовним пореклом, њему су намењени плодови Дрвета Живота – плодови духовне вертикале која струји дуж кичменог стуба. То је духовно извориште које човека држи надахнутим, присутним, блаженим и словесним. У њој је сажета вечност и свеприсутно јединство свега постојећег. То је извориште човекове савести – сећање на постојање пре тела и после тела. Ипак дух није усељен у тело да би остао у њему утрнут под блаженством струјања вертикале вечности. Душа је усељена у тело како би искусила људскост – постојање духа у телу. Зато Дрво Познања Добра и Зла можемо посматрати као хоризонталу времена или другачије речено поларност (променљивост) света у којем је човек створен.

Све што постоји, све што је створено, може то бити само у односу на своју супротност. Створени свет – Земља може бити нешто само у односу на ништа нестворене и свеобухватне вечности духа из које је свет створен. У том смислу дух (вечност) и тело (Земља) су супротности и то је вертикална поларност Дрвета Живота. Међутим да би сам живот на  Земљи био могућ и он мора имати своје супротности – своје ништа у односу на шта би био нешто. Стога и на хоризонтали времена – на Земљи, имамо супротности светла и таме, прошлости и будућности, гора и долина, висина и дубина, топлоте и хладноће – другачије речено – добра и зла. Стога добро (+) и зло (-) створеног света стоје као супростављена начела материје која произилази из вечности духа која материјалну поларност помирује и надилази (0). Зато је Бог тројединствен или представљен као три личности, јер без ова три квалитета нема ни творевине (па отуд ни Творца). Поларност материјалног света (Земље) односно хоризонтале времена, представљена је као Дрво Познања Добра и Зла.

Зашто су ови плодови испрва били човеку забрањени? Једино у свом срцу, у средишту свог крста, човек је истовремено дух (душа) и тело. Једино надојен плодовима Дрвета Живота човек је божанствен. Оног тренутка када човекова пажња напусти срце (вертикалу) и похрли ка било којем од обличја  материјалног света које резонује са људским телом (створеним од исте твари), човек куша плодове са Дрвета Познања Добра и Зла и пада из Раја, заборавља своје извориште и своју вечност. Сваки пут када то учини човек условно речено губи мало своје душе – тачније заборавља је измештањем пажње из свог средишта везујући се за било шта изван њеног изворишта.

Изворно кушање плодова Познања Добра и Зла било је путем материјалног – телесног задовољства. Као и сва стварност материјалног света – хоризонтале времена – телесна задовољства су пролазна. Како је  задовољство онај тип материјалног осећања који прија људским чулима, човек се за њих везује, желећи да оно буде трајно и свеприсутно. Својом пажњом везан за чулно задовољство које неминовно пролази, човек осећа непријатност и патњу при престанку задовољства сразмерно јаку јачини везаности за минуло задовољство. Човек одсуство задовољства почиње да осећа као бол према којем изражава одбојност, опирућу се таквом осећању тражећи начине да се оно заустави, избегне, углавном новим чулним задовољством. Клацкањем између задовољства и бола, између добра и зла, човекова душа бива заробљена у игри смене материјалних супротностављених начела губећи доступност плодова вечности са Дрвета Живота.

Прво чулно задовољство које су искусили први мушкарац и жена било је врховно телесно задовољство – секс. На то их је навела змија – животна сила, кундалини која се из полних органа као сексуална енергија извија дуж кичменог стуба. Прве божанствене људе искушавао је потенцијал силе коју су осећали у својим новостеченим телима – највише у пределу полних органа која се распламсавала њиховом међусобном близином – јер су тако дизајнирани. Прича каже да је Ева прва искусила плод а затим га је понудила Адаму. Жена као људско оличење Земље и материјалног света, нешто је чулнија и телеснија од мушкарца што видимо у чињеници да жена носи плод и рађа дете али пре свега у томе што је женско тело облије, нежније и изазовније – жена је лепши пол. Жена својим телом подстиче сексуалност код мушкарца. Дакле змија се најпре обратила Еви а Ева даље Адаму. Након кушања, Адам и Ева се наједном стиде јер су голи. Првобитни мушкарац и жена су се предали чулном утиску полног односа толико снажно да су се поистоветили са својим телима толико да су заборавили своје извориште. Након врхунца, када је задовољство ишчезло, наједном су се освестили и осетили изиграно, празно и постиђено. Више нису истим очила гледали своја тела (тачније гениталије). Из свог неусловљеног изворишта, изван категорија добра и зла, људи су пали у телесно задовољство за које су се везали као добро, а затим осетили испразност и патњу услед његовог одсуства према чему су осећали одбојност као према злу.

Игра је почела. Човек је похрлио ка телесним задовољствима и свој живот подредио истим. Почевши од условљености опстанка свог тела у виду тражења заштите од зиме, ветра и падавина па и до других ствари које се не тичу голог преживљавања. Човекова исхрана је од плодојеђа стигла до месојеђа па и до сваштојеђа: шећера, прерађевина и појачивача укуса што уопште и није храна намењена човеку. Затим ту имамо и преједање – везаност за укус и чулно задовољство једења које нема никакве везе са потребама очувања тела, чак напротив, оно онеспособљује, изобличава и уништава тело. Везаност за телесна задовољства (и одбојност према болу) видимо и у свакодневној конзумацији кафе, цигара и алкохола. Ту су и други екстремнији видови везаности за задовољство као што су дроге (алкохолизам, наркоманија, таблетоманија), коцка, адреналин (екстремни спортови), сексуалне перверзије, насиље итд. Свако телесно задовољство ствара себи сразмерну непријатност – бол или празнину што човека даље нагони ка новим задовољствима и на бежање од нових непријатности као последица везаности за задовољство. Када се напијемо, бол отупи и неке ствари смелије говоримо и радимо али сутрашњи мамурлук нам све то лепо наплати. Тако је са сваким телесним задовољством у мањој или већој мери.

Временом, крајности задовољства и бола постају све веће, а кушање плодова са Дрвета Познања Добра и Зла постаје човеку једини познати начин живота. Угађањем телу, чула отупљују и праг задовољства расте толико да ствари предвиђене да годе чулима престају да имају дејство. Ту долази до потпуног изопачења. Зато су највећи моћници овог света, они који отимају енергију/материју од дргуих- „људи“ изгубљених душа у потпуности умршени у конце материје, углавном болесници – лопови, убице, педери, педофили и некрофили. Изопачени грабљивци – бездушни зверољуди.

***

Мушкарац је осуђен да обрађује земљу у зноју лица свог а жена да рађа у мукама. Бежање од бола насталог престанком задовољства, тако што се хрли ка новом задовољству, створило је човека роба материје (земље) од које је саздан. Дух је заробљен у бићу које робује сопственом телу. Клацкајући се између добра и зла, човек никада не налази трајни спокој већ само краткотрајна задовољства између којих се његов живот састоји од патње. Добар пример овога је модеран западњачки живот у капитализму где човек током радне недеље не диже главу од посла у некој компанији, канцеларији, корпорацији а онда се викендом обезнани од алкохола, дроге, тражећи брзи секс или само брзу храну у сред ноћи да тобоже себи испуни живот који нема. Наравно никад трајно јер се од понедељка поново враћа у машину. Змија је од Бога проклета јер је завела Еву и осуђена да цео свој век пузи на трбуху. Ако змију сагледамо као животну, сексуалну енергију унутар човека, видећемо да опис змије која пузи на трбуху одговара управо узбуђењу које се јавља у стомаку при побуди страсти и задовољењу сексуалности (у најширем смислу речи). У хришћанству постоји израз стомакоугађање који управо описује грех прождрљивости који настаје као последица прејаког везивања за тело.

У Азбуци слова која одговарају коренској и сексуалној чакри које се налазе у пределу полних органа и доњег стомака су З и Ѕ и оба симболизују змију. Гласовне вредности ових слова такође резонују са сиктањем које производи змија. Слово Ѕ носи бројчану вредност 6 што је број материје а у енглеском је узео и значење спола – секса (sex – six) о чему сам раније писао. О Пресвета Кундалини, шта нам направи.

Иако се у Постању то не наводи, хришћанска иконографија је плод са Дрвета Познања представила као јабуку. Попречни пресек јабуке симболизује женско међуножје. Кушање плодова Познања је било неизбежно. Човек је створен да спозна и хоризонталу времена, у супротном не би био ни створен већ би спокојно жуборио као дух у вертикали вечности. Змија је рекла Еви да је Бог забранио кушање плодова Познања, да она и Адам не би постали попут богова. И ово је тачно – без сагледавање творевине у потпуности ни човек није потпун (видети и знати – ведати су синоними). Такође, сексуалност је довела првобитног мушкарца и жену до зачећа, до родитељства – и они су постали творци живота попут богова, само на земаљској равни. Задатак који је дат човеку, зарад свог поновног и овог пута потпуног обожења јесте да сагледа добро и зло, да искуси телесни свет, и задовољства и боли без везивања и без опирања – да их свесно установи без губљења везе са својим извориштем – без губљења вертикале.

Занимљиво је да се овим задатком управо бавио Буда који је оставио у наслеђе технику за поништавање последица пада и враћање изворишту. То је випасана медитација чије учење је западним светом проширио Гоенка преко својих випасана курсева. По овом учењу свако везивање за чулну пријатност („ово је добро“ ) ствара хиљаде будућих сличних ситуација (прави карму). Ово само по себи не би било лоше да свака лепа ситуација не ствара и себи сразмерну непријатност. Осећај одбојности према непријатном („ово је лоше“) једнако је везивању за лоше и ствара још хиљаде сличних непријатних ситуација у будућности. Ово се зову самскаре или утисци. Сви ови утисци негативног реаговања на непријатно се уписују у наше тело у виду болова у мишићима, тетивама, костима (најчешће у ногама и леђима) а времеон доводе и до озбиљнијих болести. Непристрасним установљавањем чистом свешћу, било којег осећаја телесног, пријатног или непријатног, без везивања и опирања, без суда да ли је лепо или није, да ли нам прија или не, развезујемо се од самскара, поништавамо карму и исцељујемо предачку бол из тела. Теоретски гледано: када би се за живота очистили од свих својих самскара, наше тело више не би осећало никакав бол, било би проточно попут духа. То би били истински плодови Дрвета Живота – духовни спокој и блаженство вертикале вечности које превазилази било које краткотрајно телесно задовољство. И то искуство је могуће доживети, па макар и на кратко али довољно јако да значајно промени нечији живот, практикујући випасана медитацију.

У хришћанству је та „техника“ описана покајањем, што је превод грчке речи метаноја и значи још и преображење. Када се човек суочи са кризом у којој га остављају његова ишчезла задовољства, онда када осети бесмисао претераног и извитопереног угађања чулима или пак онда када чезне да им угоди али му прилике то не дозвољавају или се везао за своје жеље, наде и замисли али су се животне околности преокренуле и човек је остао сломљеног срца, долази у прилику да се покаје. Ако у тој ситуацији, суочен да болом и патњом, не одлучи да замаскира бол пошто пото новим чулним или умним надражајем већ одлучи да се са болом суочи, да га сагледа до његовог ишчезнућа, долази до чишћења и преображења. Тада се човек очишћен од датог утиска поново враћа себи, враћа духовној вертикали, враћа Богу – Дрвету Живота. То је истинско покајање. Овој пракси потпомаже и пост, пријатељ сваке духовне стазе.

Из угла реченог, можемо да разумемо Исуса Христа који је добровољно пристао на своје распеће. Ако је заиста био безгрешан, за њега бол мучења и разапињања на крст квалитативно није ништа другачији од чулног искуства свете вечере. Он није тело и не везује се за осећаје тела, не суди о њима као пријатним или непријатним јер је од њих довољно дистанциран бивајући усидрен у свом изворишту – у вертикали духа. Ако је ово истина, онда је Он заиста Син Божији.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 41-ви наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s