На путу маленом, тамо, према врху планине,

где траг оставља птице песма,

где шума се плави водом потока,

где месец се заплиће у гнезда орлова

a звезде шапћу приче од искона,

сретох, једног предвечерја, мога Чаробњака!

.

Не знадох тада, да креће, нови део мог живота,

само ми у сну неко рече,

да траг пратим сребра и злата.

Шетасмо  стазама прастарим,

векови пролазише пред нама.

.

Предвечерје зађе у вече и стиже ноћ!

Глава ветра се подиже и рече да време је. .

Наниза се светова рој, на првом јутарњем зраку,

и пред светом водом Истера открих другачију мене!