Верица Стојиљковић: Чаробњак
На путу маленом, тамо, према врху планине,
где траг оставља птице песма,
где шума се плави водом потока,
где месец се заплиће у гнезда орлова
a звезде шапћу приче од искона,
сретох, једног предвечерја, мога Чаробњака!
.
Не знадох тада, да креће, нови део мог живота,
само ми у сну неко рече,
да траг пратим сребра и злата.
Шетасмо стазама прастарим,
векови пролазише пред нама.
.
Предвечерје зађе у вече и стиже ноћ!
Глава ветра се подиже и рече да време је. .
Наниза се светова рој, на првом јутарњем зраку,
и пред светом водом Истера открих другачију мене!
